Zašto se polovan auto ne kupuje na osnovu izgleda i priče prodavca
Kod polovnog vozila najveći deo istorije je nevidljiv, a upravo taj deo određuje koliko će vas auto koštati u naredne dve godine. Sjajan lak, čist enterijer i uverljiva priča ne govore ništa o tome da li je vozilo bilo u sudaru, da li je kilometraža stvarna i da li je motor pred remontom. Zato se provera radi po redosledu, od papira ka karoseriji, pa tek onda ka mehanici, jer se najveći broj loših vozila odbaci već u prvom koraku i uštedi vreme. Iskusni kupci ne traže savršen auto, nego traže poznat auto, onaj kod kojeg tačno znaju šta kupuju. Pregled polovnog vozila u servisu je poslednji i najvažniji korak, ali dotle se stiže tek sa kandidatom koji je prošao osnovne provere.
Provera dokumenata i identiteta vozila
Prvo se upoređuje broj šasije na vozilu sa brojem u saobraćajnoj dozvoli, i to na svim mestima gde je utisnut, jer se razlika u znaku ili tragovi prekucavanja vide golim okom. Zatim se gleda ko je vlasnik, da li je to osoba koja prodaje vozilo, i koliko je vlasnika bilo do sada. Datum prve registracije često se razlikuje od godine proizvodnje, naročito kod uvoznih vozila, pa i to treba proveriti. Ako je vozilo uvezeno, traži se dokumentacija o carinjenju i o poreklu, a kod vozila pod lizingom i potvrda da nema tereta. Ovaj korak traje deset minuta i eliminiše najveći deo problema koji se kasnije rešavaju preko suda.
Kilometraža i tragovi koji je ne prate
Vraćanje kilometraže je i dalje najčešća prevara na tržištu polovnih vozila, ali se retko izvodi savršeno. Prvi trag su delovi koje vozač dodiruje, obloga volana, poluga menjača, papučice i bočna strana vozačevog sedišta, jer sto hiljada pređenih kilometara ostavlja vidljiv trag na svemu tome. Drugi trag je servisna knjižica i računi, gde se prati redosled brojeva u vremenu. Treći su nalepnice iz servisa, podaci u računalu vozila i evidencija sa tehničkih pregleda. Kada se enterijer koji izgleda kao da je pređeno dvesta hiljada kilometara nađe uz brojač koji pokazuje osamdeset, dalja provera nema smisla.
Merenje debljine laka i tragovi popravki na karoseriji
Debljinomer laka je najisplativiji alat u celoj priči i danas ga ima svaki ozbiljan procenitelj. Fabrički lak ima ujednačenu debljinu na celom vozilu, pa svako veće odstupanje na jednom delu znači da je taj deo farban. Farbanje samo po sebi nije razlog za odustajanje, jer se i sitna oštećenja popravljaju, ali razlika na više spojenih delova ukazuje na sudar. Uz merenje se gledaju i zazori između haube, blatobrana i vrata, koji moraju biti jednaki sa obe strane. Traže se i tragovi na spojevima ispod haube i u prtljažniku, jer se tu vidi da li je konstrukcija ispravljana, i proveravaju se nove gumene zaptivke i novi šrafovi na starom vozilu.
Dijagnostika i ono što memorija vozila pamti
Priključivanje na dijagnostiku otkriva ono što se ne vidi i ne čuje. Osim aktuelnih grešaka, gleda se i da li su greške nedavno obrisane, jer je brisanje pred prodaju uobičajen potez. Zbog toga se posle brisanja vozilo mora provozati, kako bi sistemi ponovo prošli kroz sve provere i kako bi se videlo da li se greška vraća. Dijagnostika daje i podatke o radu motora, o vrednostima senzora i o broju startovanja, što ume da protivreči prijavljenoj kilometraži. Auto dijagnostika je jeftina u odnosu na sve što otkriva i nijedna kupovina ne bi trebalo da prođe bez nje.
Pregled motora, curenja i stanje tečnosti
Motor se gleda hladan, jer prodavac vrlo često zagreje vozilo pre dolaska kupca kako bi sakrio otežano paljenje i dim. Proverava se boja i nivo ulja, da li ima naslaga na čepu za ulje i da li se na njemu vidi svetla emulzija, što ukazuje na mešanje sa rashladnom tečnošću. Traže se tragovi curenja oko zaptivača, ispod motora i na mestu spoja motora i menjača. Rashladna tečnost mora biti čista i odgovarajuće boje, bez tragova ulja i bez mehurova pri radu motora. Na kraju se sluša rad motora u praznom hodu i pri blagom gasu, jer se lupkanje, zviždanje i nepravilan rad najbolje čuju dok vozilo stoji.
Probna vožnja i šta se na njoj zaista proverava
Probna vožnja nije formalnost i ne radi se samo u naselju. Bira se ruta koja ima i ravan pravac i neravnine i mesto gde se sme naglo zakočiti. Prati se da li vozilo vuče na stranu pri puštanju volana, da li se pri kočenju javlja vibracija u volanu ili pedali, i da li se pri prelasku preko neravnina čuje lupkanje iz trapa. Kod menjača se gleda da li svi stepeni ulaze čisto, a kod automatskog menjača da li su promene glatke i bez trzaja i da li ima zastoja pri kretanju. Klima se uključuje i proverava, jer je popravka klime jedan od najčešćih skrivenih troškova posle kupovine.
Pregled na dizalici, najvažnijih petnaest minuta
Sve dosadašnje provere mogu se uraditi na ulici, ali se najviše saznaje kada se vozilo podigne. Odozdo se vidi stvarno stanje trapa, spona, ležajeva i amortizera, kao i da li ima curenja koja se odozgo ne primete. Vidi se i korozija na pragovima, podužnim nosačima i podu, koja je kod starijih i uvoznih vozila najčešći razlog za odustajanje, jer se popravka ne isplati. Proveravaju se izduvni sistem, stanje kočionih diskova i pločica, i da li postoje tragovi zavarivanja na noseće delove. Ovo je deo koji laik ne može sam da uradi i zbog toga se vozilo vodi u auto servis pre kupovine, a ne posle nje.
Gume, felne i sitni detalji koji otkrivaju odnos prema vozilu
Na gumama piše više nego što se očekuje. Datum proizvodnje utisnut na boku pokazuje koliko su stare, a guma starija od šest do sedam godina je tvrda i ne drži put bez obzira na dubinu šare. Neravnomerno trošenje po jednoj strani ukazuje na neispravnu geometriju ili istrošen trap, a različiti modeli guma na istoj osovini pokazuju da se na održavanju štedelo. Isti princip važi i za sitne stvari, izgorele sijalice, istrošene metlice, prazan rezervoar za vodu i istekle rokove na tečnostima. Vozilo o kojem se vodilo računa u sitnicama po pravilu je bolje održavano i u onome što se ne vidi.
Kako dovesti kupljeno vozilo kući bez rizika
Kada je odluka doneta, ostaje poslednji korak koji mnogi improvizuju. Ako vozilo nema registraciju ili važeći tehnički pregled, ono se ne sme voziti javnim putem, a osiguranje u slučaju štete lako može odbiti pokriće. Isto važi i za vozilo koje je kupljeno sa poznatim kvarom, jer kvar koji je u gradu podnošljiv na otvorenom putu postaje opasnost. U tim situacijama se koristi transport vozila na platformi, čime se izbegavaju i kazna i rizik i mogućnost da se sveže kupljen auto pokvari na pola puta. Kod skupljih vozila, oldtajmera i automobila kupljenih u drugom gradu ovo je i najjeftinije rešenje kada se saberu gorivo, vreme i rizik od dodatnog kvara.
