25sep

Auto zaglavljen u snegu, blatu ili sleteo u kanal, kako se bezbedno izvući i kada je vreme za profesionalno izvlačenje vozila

Šlep služba GOCI MediaŠlep i transport automobila

Zima, jake kiše i poljski putevi svake godine donose istu scenu, točkovi se vrte u mestu, auto tone sve dublje, a vozač sve jače pritiska gas. Nekad je u pitanju sneg na parkingu, nekad blato na seoskom putu, a nekad vozilo sklizne sa kolovoza u kanal pored puta. Auto zaglavljen u snegu ili blatu retko je opasna situacija sama po sebi, ali pogrešan pokušaj izvlačenja često pravi veću štetu nego sama nezgoda. U nastavku objašnjavamo kako se vozilo pravilno izvlači, šta nikako ne raditi i kada je pravo vreme da se pozove izvlačenje vozila.

Zašto se auto zaglavi i zašto gas samo pogoršava stvar

Vozilo se zaglavi kada točkovi izgube prianjanje sa podlogom, pa se okreću, ali ne guraju auto napred. U tom trenutku većina vozača pritisne gas jače, a to je najčešća greška. Točak koji se brzo vrti u mestu kopa rupu, topi sneg koji se zatim zaledi ili izbacuje blato, pa se vozilo spušta sve dublje. Posle nekoliko minuta takvog pokušaja auto često sedne na donji deo, pa točkovi više ni ne dodiruju tlo kako treba. Uz to, dugo vrtenje točkova pregreva kvačilo, menjač i gume. Zato je prvo pravilo jednostavno, ako se točkovi vrte, gas se odmah pušta.

Prvi koraci kada se auto zaglavi u snegu

Pre bilo kakvog pokušaja, dobro je izaći i pogledati situaciju oko vozila. Točkovi se ispravljaju, jer okrenuti točkovi pružaju veći otpor. Sneg se čisti ispred i iza pogonskih točkova, kao i ispod vozila ako je auto nasedio. Ako je izduvna cev zatrpana snegom, obavezno se oslobađa, jer se u suprotnom izduvni gasovi vraćaju u kabinu. Zatim se kreće polako, u drugoj brzini kod manuelnog menjača, uz vrlo malo gasa, kako bi točkovi dobili prianjanje. Mnogo puta je ovo dovoljno da se auto izvuče bez ikakve pomoći.

Kako povećati prianjanje ispod točkova

Kada točkovi i dalje klize, pomaže sve što povećava trenje ispod gume. Najbolji su pesak, sitni šljunak ili posip, a mnogi vozači zimi u gepeku drže vreću peska upravo zbog ovoga. U nuždi se mogu iskoristiti patosnice, grane ili komadi kartona, podmetnuti ispred pogonskih točkova u smeru kretanja. Treba znati da patosnice mogu da izlete ispod točka velikom brzinom, pa niko ne sme da stoji iza ili pored vozila. Lanci za sneg su najefikasnije rešenje na snegu i ledu, pa je dobro imati ih i naučiti da ih postavite pre nego što zatrebaju. Postavljanje lanaca na ivici puta u mraku i snegu mnogo je teže nego u dvorištu.

Ljuljanje vozila napred i nazad, kada pomaže, a kada šteti

Iskusni vozači znaju trik sa ljuljanjem vozila, kada se auto naizmenično pokreće malo napred pa malo nazad, kako bi se napravio zalet i izašlo iz udubljenja. Kod manuelnog menjača ovo može pomoći ako se radi mirno i uz malo gasa. Kod automatskog menjača ovakvo naglo prebacivanje iz vožnje u rikverc jako opterećuje menjač i može ga oštetiti, pa se izbegava ili radi krajnje pažljivo i uz potpuno zaustavljanje pre svake promene smera. Ako posle nekoliko pokušaja nema napretka, ljuljanje treba prekinuti. Svaki sledeći pokušaj samo produbljuje rupu i troši kvačilo.

Opasnost od ugljen monoksida dok čekate u vozilu

Ovo je deo koji se najčešće zanemaruje, a može biti smrtonosan. Ako vozilo stoji zaglavljeno u snegu, a vozač i putnici čekaju pomoć uz upaljen motor radi grejanja, izduvna cev mora biti potpuno slobodna. Kada je auspuh zatrpan snegom, ugljen monoksid ulazi u kabinu, a taj gas nema ni boju ni miris. Prvi znaci su glavobolja, pospanost i mučnina, a posledice mogu biti teške. Zato se auspuh redovno čisti, motor se pali povremeno, a ne neprekidno, i prozor se malo odškrine radi provetravanja. Ćebe u gepeku zimi može biti važnije od bilo kog alata.

Auto sleteo u kanal, šta raditi odmah

Kada vozilo sklizne sa puta u kanal, prvi korak je provera da li je neko povređen, a zatim procena da li je bezbednije ostati u vozilu ili izaći. Ako je vozilo nagnuto, izlazak se radi sa više strane i polako, kako se ne bi narušila ravnoteža. Uključuju se sva četiri pokazivača i, ako je moguće bezbedno, postavlja se sigurnosni trougao, jer je vozilo u kanalu noću i po lošem vremenu teško uočljivo. Pokušaj da se auto izvuče gasom iz kanala je gotovo uvek loša ideja, jer se vozilo može prevrnuti ili teško oštetiti donji deo. Ovo je situacija za profesionalno izvlačenje vozila, a ne za improvizaciju.

Zašto je izvlačenje konopcem od drugog vozila rizično

Česta slika pored puta je vozilo koje pokušava da izvuče drugo pomoću konopca ili sajle. Ovakvo izvlačenje vozila ima više opasnosti. Konopac ili sajla mogu da puknu i poleti poput biča, što je izazvalo mnoge teške povrede. Ako se konopac zakači za branik, spone ili trap umesto za vučnu ušicu, delovi se lako iščupaju ili savijaju. Vozilo koje vuče može i samo da izgubi prianjanje i završi u istom kanalu. Profesionalne službe koriste vitlo, kontrolisanu silu i pravilna mesta kačenja, zbog čega se vozilo izvlači bez dodatne štete.

Blato na poljskim i seoskim putevima

Posle jakih kiša i u proleće kada se sneg topi, poljski i seoski putevi postaju zamka i za vozila sa pogonom na sva četiri točka. Blato je često klizavije od snega, a ispod površine se krije mekano tlo u koje vozilo tone. Pre ulaska na takav put dobro je proceniti da li je prohodan i da li je vredno rizika. Ako se auto zaglavi, važi isto pravilo kao na snegu, gas se odmah pušta, a vrtenje točkova se izbegava. Kod radnih mašina, kombija i kamiona u blatu gotovo uvek je potrebna specijalizovana oprema, jer njihova težina višestruko otežava izvlačenje.

Šta proveriti na vozilu posle izvlačenja

Kada je vozilo ponovo na putu, dobro je obaviti kratku proveru pre nastavka vožnje. Pogleda se da li ispod vozila curi ulje, gorivo ili rashladna tečnost, jer udar o kamen ili ivicu kanala lako ošteti korito motora ili creva. Proverava se da li se volan vraća ravno i da li auto vuče na jednu stranu, što može značiti oštećen trap ili pomerenu geometriju. Gume se pregledaju zbog posekotina i balona na boku. Ako se čuju novi zvukovi, lupkanje ili struganje, vožnja se ne nastavlja dok se ne proveri u servisu. Sitno oštećenje posle sletanja često se primeti tek posle nekoliko dana.

Šta imati u gepeku tokom zime

Dobro opremljen gepek pretvara veliki problem u malu neprijatnost. Zimska oprema u automobilu podrazumeva sklopivu lopatu, vreću peska ili posipa, lance za sneg, kablove za akumulator i čvrstu vučnu sajlu. Tu su i ćebe, rukavice, baterijska lampa, punjač za telefon i malo vode i hrane za slučaj dužeg čekanja. Reflektujući prsluk i sigurnosni trougao su obavezni, ali se zimi posebno isplate. Pred duži put po planinskim i lošijim putevima, poput deonica ka Suvoj planini ili kroz Sićevačku klisuru, sve ovo treba proveriti pre polaska. Na kraju, najvažnija stavka je broj proverene šlep službe sačuvan u telefonu

Česta pitanja:

Da li treba isključiti kontrolu proklizavanja kada se auto zaglavi?

Kod mnogih vozila kontrola proklizavanja smanjuje snagu čim točkovi počnu da se vrte, što je na putu korisno, ali u dubokom snegu ili blatu može da spreči izlazak. Zato proizvođači često dozvoljavaju da se sistem privremeno isključi upravo za ovakve situacije. Posle izlaska iz snega sistem se obavezno ponovo uključuje. Tačan način isključivanja nalazi se u uputstvu vozila. Kod nekih modela sistem se sam ponovo uključuje pri određenoj brzini.

Koliko dugo mogu da držim upaljen motor dok čekam pomoć?

Motor se može povremeno paliti radi grejanja, ali uz dva uslova, da je izduvna cev slobodna od snega i da se kabina provetrava. Preporučuje se da motor radi desetak minuta, pa da se ugasi, umesto da radi neprekidno. Tako se štedi gorivo i smanjuje rizik od ugljen monoksida. Ako se jave glavobolja, pospanost ili mučnina, odmah se otvaraju prozori i izlazi na svež vazduh. Toplu odeću i ćebe zimi uvek treba imati u vozilu.

Da li pogon na sva četiri točka sprečava zaglavljivanje?

Pogon na sva četiri točka pomaže pri kretanju po snegu i blatu, ali ne čini vozilo nepobedivim. Takvo vozilo lakše kreće, ali ne koči bolje i ne skreće bolje na ledu od ostalih. Mnogi vozači zbog osećaja sigurnosti ulaze na teže terene i zaglave se dublje. Gume su i dalje presudne, jer se sa istrošenim ili letnjim gumama i ovakvo vozilo lako zaglavi. Kod velike težine i dubokog blata i ovakvim vozilima je potrebno izvlačenje.

Da li osiguranje pokriva izvlačenje vozila iz kanala?

Pokriće zavisi od vrste polise. Kasko osiguranje i paketi pomoći na putu često pokrivaju šlepovanje i izvlačenje posle nezgode, uz određena ograničenja. Obavezno osiguranje od autoodgovornosti pokriva štetu koju ste naneli drugima, ali ne i izvlačenje sopstvenog vozila. Dobro je pre zime proveriti uslove svoje polise i sačuvati broj asistencije. Pri pozivu šlep službe korisno je odmah reći ako imate paket pomoći na putu.

Šta raditi ako kamion ili autobus sleti sa puta?

Izvlačenje kamiona i autobusa zahteva specijalizovana vozila, vitla velike snage i iskusnu ekipu, jer se radi o velikoj masi i često o teretu ili putnicima. Prvo se obezbeđuje mesto nezgode i proverava da li ima povređenih, a zatim se poziva služba koja raspolaže odgovarajućom opremom. Pokušaji izvlačenja drugim kamionom ili traktorom često završavaju oštećenjem šasije ili prevrtanjem vozila. Kod vozila pod teretom ponekad je potrebno prvo organizovati pretovar robe. Profesionalan pristup čuva i vozilo i teret.

25sep

Auto neće da upali zimi, kako prepoznati slab akumulator, pravilno paljenje na kablove i kada zvati pomoć na putu

Šlep služba GOCI MediaŠlep i transport auta

Prvo hladno jutro u godini za mnoge vozače počinje istim zvukom, anlaser se jedva okreće, čuje se škljocanje ili se ne dešava ništa. Auto neće da upali najčešće zbog akumulatora, a zima je period kada slab akumulator prvi pokaže da je na izmaku. Problem je što se to uvek desi kada se žuri na posao, ispred zgrade ili na parkingu daleko od kuće. U nastavku objašnjavamo zašto hladnoća toliko pogađa akumulator, kako prepoznati znake na vreme, kako se pravilno pali na kablove i kada je bolje ne pokušavati sam.

Zašto akumulator zimi najčešće otkazuje

Akumulator radi na principu hemijske reakcije, a hladnoća usporava tu reakciju i smanjuje snagu koju akumulator može da da u trenutku paljenja. Istovremeno, motor na niskoj temperaturi traži više snage, jer je ulje gušće i delovi se teže okreću. Tako se u jednom jutru susretnu slabiji akumulator i zahtevniji motor. Akumulator koji je leti bez problema palio auto, prvog jačeg mraza može da kaže dosta. Zima retko uništava ispravan akumulator, ali vrlo brzo otkriva onaj koji je već bio na granici.

Znaci slabog akumulatora pre nego što potpuno otkaže

Akumulator skoro uvek najavi kvar, samo treba obratiti pažnju. Prvi znak je anlaser koji se sporo i teško okreće, naročito ujutru na hladnom. Drugi su svetla i lampice na tabli koje pri paljenju primetno potamne ili trepere. Treći je elektronika koja se čudno ponaša, sat koji se resetuje, radio koji se gasi ili start stop sistem koji prestane da radi. Četvrti je starost, jer akumulator u proseku traje od četiri do šest godina. Ako se prepozna bilo koji od ovih znakova, akumulator treba proveriti pre nego što vas ostavi na parkingu.

Kako se proverava stanje akumulatora

Najjednostavnija provera je merenje napona voltmetrom, koji se danas kupuje za malo novca. Ispravan i pun akumulator, kada auto stoji ugašen nekoliko sati, pokazuje oko 12,6 volti, dok vrednost oko 12,4 volta znači da je delimično ispražnjen. Ispod 12,2 volta akumulator je praktično prazan i sa njim je paljenje na hladnom veliko pitanje. Dok motor radi, napon treba da bude između otprilike 13,8 i 14,7 volti, što pokazuje da ga alternator pravilno puni. Pouzdanija je provera u servisu uređajem koji meri stvarnu snagu pod opterećenjem, jer akumulator može da pokazuje dobar napon, a da ipak nema snage za paljenje.

Šta još može da bude razlog kada auto neće da upali

Nije svaki problem sa paljenjem krivica akumulatora. Ako se anlaser okreće normalno, a motor ne pali, uzrok je najčešće u gorivu, paljenju ili elektronici. Kod dizel vozila zimi česti su problemi sa grejačima, pa je važno sačekati da se lampica grejača ugasi pre okretanja ključa. Na velikim minusima dizel gorivo može da se zgusne i zapuši filter, naročito ako je u rezervoaru letnje gorivo. Kod benzinaca problem ume da bude svećica ili pumpa goriva. Kada anlaser samo škljocne, a ne okreće motor, uzrok može biti i sam anlaser ili oksidisane stezaljke na akumulatoru.

Pravilno paljenje na kablove, korak po korak

Paljenje na kablove je jednostavno, ali se mora uraditi pravilnim redosledom. Oba vozila se ugase, a zatim se crveni kabl prvo priključuje na plus pol praznog akumulatora, pa na plus pol punog. Crni kabl se prvo kači na minus pol punog akumulatora, a drugim krajem na čist metalni deo motora ili karoserije vozila koje se pali, dalje od akumulatora. Zatim se pali vozilo sa punim akumulatorom i ostavi da radi nekoliko minuta, pa tek onda pokušava paljenje drugog vozila. Posle uspešnog paljenja kablovi se skidaju obrnutim redosledom, prvo crni sa mase, pa sa punog akumulatora, zatim crveni. Pogrešno spajanje može da ošteti elektroniku u oba vozila, pa se ovde ne improvizuje.

Kada se ne pokušava paljenje na kablove

Postoje situacije kada je paljenje na kablove loša ideja. Ako je akumulator naduven, napukao ili curi, ne sme se pokušavati, jer postoji opasnost od eksplozije gasova. Isto važi ako je akumulator zamrznut, što se dešava kod potpuno praznih akumulatora na jakom mrazu. Kod nekih modernih vozila proizvođač propisuje posebne tačke za priključivanje kablova, koje se nalaze u uputstvu. Ako kablovi nisu dovoljno debeli i kvalitetni, pregrevaju se i ne prenose dovoljno struje. U ovim slučajevima sigurnije je pozvati pomoć na putu sa profesionalnim starterom za pokretanje vozila.

Zašto guranje auta nije dobro rešenje

Mnogi vozači i dalje pokušavaju da pale auto guranjem u brzini, kako se radilo nekada. Kod vozila sa automatskim menjačem to uopšte nije moguće, a pokušaj može oštetiti menjač. Kod modernih vozila sa manuelnim menjačem guranje opterećuje zupčasti kaiš ili lanac i može izazvati da nesagorelo gorivo dospe u katalizator, koji se tada oštećuje. Na zaleđenom i klizavom kolovozu guranje je i opasno za ljude koji guraju. Kod električnih i hibridnih vozila o ovome nema ni govora. Profesionalno pokretanje ili paljenje na kablove uvek je bezbednija opcija.

Šta raditi posle uspešnog paljenja

Kada auto upali, posao nije gotov. Akumulator je posle paljenja i dalje skoro prazan, pa je potrebno da se vozi najmanje dvadeset do trideset minuta van gradske gužve, kako bi ga alternator dopunio. Kratka vožnja od nekoliko minuta ne dopuni akumulator i sutradan se ista priča ponavlja. Tokom te vožnje dobro je isključiti nepotrebne potrošače, poput grejača sedišta i zadnjeg stakla, kada nisu neophodni. Ako se problem ponavlja dva ili tri dana zaredom, akumulator ili alternator treba proveriti u servisu. Ponovljeno potpuno pražnjenje brzo uništava i nov akumulator.

Kako produžiti vek akumulatora

Najveći neprijatelj akumulatora su kratke gradske vožnje, jer se akumulator stalno prazni pri paljenju, a nikada ne stigne da se dopuni. Vozači koji auto koriste samo za kratke relacije trebalo bi povremeno da urade dužu vožnju ili da akumulator dopune punjačem. Stezaljke na polovima treba da budu čiste i dobro pritegnute, jer oksidacija smanjuje protok struje. Ako auto duže stoji, preporučljivo je koristiti punjač sa održavanjem ili isključiti minus pol. Važno je i proveriti da li neki potrošač prazni akumulator dok je auto ugašen, na primer svetlo u prtljažniku ili naknadno ugrađena oprema.

Kako izabrati novi akumulator

Pri zameni akumulatora nije dovoljno kupiti bilo koji koji staje u ležište. Kapacitet i startna struja moraju odgovarati preporuci proizvođača vozila, a kod vozila sa start stop sistemom koriste se posebni akumulatori, EFB ili AGM tipa. Ugradnja običnog akumulatora u takvo vozilo skraćuje mu vek na svega nekoliko meseci. Kod mnogih novijih vozila novi akumulator se mora i registrovati u računaru vozila, kako bi punjenje bilo pravilno. Dobro je proveriti i datum proizvodnje, jer akumulator koji je dugo stajao na polici gubi deo snage. Pravilno izabran i ugrađen akumulator mirno prolazi kroz nekoliko zima.

Česta pitanja:

Koliko dugo traje akumulator u automobilu?

Vek akumulatora najčešće je između četiri i šest godina, ali zavisi od načina vožnje, klime i ispravnosti sistema punjenja. Česte kratke vožnje, dugo stajanje vozila i ponovljena potpuna pražnjenja skraćuju mu vek. Akumulatori u vozilima sa start stop sistemom rade pod većim opterećenjem, pa je važno da budu odgovarajućeg tipa. Posle četvrte godine preporučljivo je proveravati akumulator pred svaku zimu. Tako se zamena planira, umesto da se desi na parkingu.

Da li akumulator može da se isprazni ako auto stoji?

Da, akumulator se prazni i dok auto stoji, jer elektronika vozila troši malu količinu struje i kada je motor ugašen. Kod ispravnog vozila ta potrošnja je mala, ali posle nekoliko nedelja stajanja akumulator može biti prazan. Na hladnom se ovaj proces ubrzava. Ako vozilo duže ne koristite, dobro je priključiti punjač sa održavanjem ili isključiti minus pol. Ako se akumulator prazni preko noći, u pitanju je kvar koji treba pronaći u servisu.

Da li mogu da vozim auto posle paljenja na kablove?

Posle paljenja na kablove vozilo se može voziti, i to je čak i preporučljivo, kako bi se akumulator dopunio. Ne treba odmah gasiti motor, jer je akumulator skoro prazan i auto možda neće ponovo upaliti. Vožnja od najmanje dvadesetak minuta daje alternatoru vremena da ga dopuni. Ako se tokom vožnje upali lampica akumulatora, alternator ne puni i treba odmah otići u servis. U tom slučaju vozilo radi samo na preostaloj rezervi struje.

Da li je opasno paliti auto na kablove?

Paljenje na kablove nije opasno ako se radi pravilnim redosledom i sa ispravnim kablovima. Opasnost nastaje kada se polovi pogrešno spoje, kada kablovi dodirnu jedan drugi ili kada se pali oštećen, naduven ili zamrznut akumulator. Akumulator ispušta gasove koji su zapaljivi, zato se poslednji kabl kači na masu dalje od akumulatora. Iskre pri spajanju treba izbegavati. Ako niste sigurni, bezbednije je pozvati pomoć na putu.

Zašto dizel teže pali zimi od benzinca?

Dizel motori pale samo pritiskom i toplotom sabijenog vazduha, bez svećica, pa im hladnoća više smeta. Zato imaju grejače koji pre paljenja zagrevaju komoru, i važno je sačekati da se lampica grejača ugasi. Na velikim minusima dizel gorivo može da se zgusne, pa se zimi koristi zimsko gorivo sa dodacima. Neispravni grejači ili slab akumulator kod dizela se zimi odmah primete. Redovna provera pred zimu sprečava većinu ovih problema.

18aug

Pregrevanje motora, zašto se dešava, šta uraditi u prvih pet minuta i kako se sprečava

Šlep služba GOCI MediaŠlep služba

Pregrevanje je jedan od retkih kvarova kod koga se nekoliko minuta pogrešne odluke pretvara u popravku koja dostiže vrednost polovnog vozila. Motor koji radi na previsokoj temperaturi ne popušta postepeno, već se u kratkom roku deformišu delovi koji su izrađeni sa tolerancijama od stotog dela milimetra. Zbog toga je ovo tema u kojoj se ne procenjuje i ne rizikuje, jer je razlika između mirnog zaustavljanja i pokušaja da se stigne do cilja često razlika između dopune rashladne tečnosti i zamene glave motora.

Kako rashladni sistem radi i zašto je zatvoren

Motor pri radu proizvodi ogromnu količinu toplote i najveći deo te toplote odvodi rashladna tečnost, koja kruži kroz kanale u bloku i glavi motora. Pumpa je tera kroz sistem, termostat određuje kada će tečnost ići do hladnjaka, hladnjak je hladi vazduhom, a ventilator se uključuje kada protok vazduha nije dovoljan. Ceo sistem je zatvoren i pod pritiskom, i to nije slučajno, jer pod pritiskom tečnost ključa na znatno višoj temperaturi nego na otvorenom.

Upravo zbog tog pritiska postoji pravilo koje se ponavlja u svakom uputstvu, a to je da se čep na posudi ili hladnjaku ne otvara dok je motor vruć. Kada se čep otvori, pritisak nestane u deliću sekunde, tečnost trenutno proključa i izleti u vidu vrele pare. Opekotine koje tako nastaju spadaju među najteže povrede koje se dešavaju oko automobila.

Koji su najčešći uzroci pregrevanja

U praksi se svodi na nekoliko tipičnih situacija. Prva i najčešća je nedostatak rashladne tečnosti zbog curenja, gde se tečnost gubi kroz crevo, hladnjak, pumpu ili zaptivač, često polako i nevidljivo. Druga je neispravan termostat koji ostane zatvoren, pa tečnost uopšte ne ide do hladnjaka. Treća je ventilator koji se ne uključuje, zbog kvara motora ventilatora, senzora ili osigurača, i tu se pregrevanje javlja tipično u koloni i u gradskoj vožnji, dok u vožnji na otvorenom putu sve izgleda uredno.

Četvrta je zapušen hladnjak, spolja ili iznutra, gde lišće, insekti i blato zatvore prolaz vazduha, ili se u samom sistemu nakupe naslage i kamenac. Peta je pumpa koja je popustila ili kaiš koji je pukao, čime tečnost prestane da kruži. Šesta, i najozbiljnija, je propuštanje zaptivača glave motora, koje ume da bude i uzrok i posledica pregrevanja.

Kako se prepoznaje da se motor pregreva

Znaci se javljaju redom i vredi ih znati napamet. Prvi je kazaljka temperature koja se penje iznad uobičajene sredine, ili lampica termometra u tečnosti kod vozila bez kazaljke. Drugi je gubitak toplog vazduha iz grejanja u kabini, jer kada nema dovoljno tečnosti, grejač je često prvi koji ostane bez nje. Treći je specifičan sladunjav miris, koji dolazi od isparene rashladne tečnosti.

Četvrti znak je para ispod haube, koja se često pomeša sa dimom u percepciji vozača, i peti je gubitak snage i nepravilan rad motora, jer elektronika pri visokoj temperaturi ograničava rad. Ako se javi bilo koji od ovih znakova, vožnja se prekida odmah, a ne na prvom zgodnom mestu za deset kilometara.

Šta uraditi u prvih pet minuta

Postupak je jednostavan i njega treba znati unapred. Prvo se isključi klima, jer njen kondenzator dodatno greje prostor ispred hladnjaka, a kompresor opterećuje motor. Zatim se, ako se vozilo mora pomeriti nekoliko stotina metara do bezbednog mesta, uključi grejanje kabine na maksimum sa jakim ventilatorom, jer grejač u kabini radi kao mali dodatni hladnjak i realno odvodi deo toplote. To je neprijatno leti, ali kupuje dragoceni minut.

Vozilo se skloni sa kolovoza, uključe se sva četiri pokazivača i postavi se trougao. Motor se gasi, osim u situaciji kada su temperature već kritične i kada je poznato da ventilator radi, gde neki predlažu kratak rad u praznom hodu da bi ventilator hladio, ali za vozača bez iskustva je jednostavnije i sigurnije da ugasi motor. Hauba se otvara samo delimično, radi provetravanja prostora, a poklopac rashladnog sistema se ne dodiruje najmanje trideset do četrdeset minuta.

Šta se proverava kada se motor ohladi

Kada je motor hladan, proverava se nivo u ekspanzionoj posudi u odnosu na oznake za minimum i maksimum. Zatim se pogleda da li ispod vozila ima traga tečnosti i koje je boje, jer je rashladna tečnost obično zelena, plava, crvena ili narandžasta i lepljiva je na dodir. Pregledaju se creva, da li je neko naprslo ili je obujmica popustila, i sam hladnjak, na kome se curenje često vidi kao svetla naslaga oko mesta gde tečnost isparava.

Ako je nivo nizak, a tečnosti pri ruci nema, dopuna vodom je prihvatljiva kao nužno rešenje da bi se stiglo do servisa, ali samo u hladan motor i polako. Ono što se nikada ne radi je sipanje hladne vode u vreo motor, jer nagla razlika temperature puca glavu i blok. Isto tako, dopuna vodom je privremena mera, jer voda nema zaštitu od smrzavanja ni aditive protiv korozije.

Zašto se ne vozi dalje kada temperatura padne

Vrlo česta greška je da vozač sačeka da se motor ohladi, dopuni tečnost i nastavi put, iako je uzrok ostao nepoznat. Ako je uzrok curenje, tečnost će nestati ponovo, samo ovaj put na mestu gde možda nema gde da se stane. Ako je uzrok termostat ili ventilator, pregrevanje će se ponoviti u prvoj koloni. A ako je već došlo do oštećenja, dalja vožnja pretvara popravku koja se meri u jednom delu u popravku koja se meri u celom motoru.

Zbog toga je kod pregrevanja transport vozila do servisa najjeftinija odluka u celoj priči. Cena prevoza je poznata i konačna, dok je cena vožnje sa pregrejanim motorom nepoznata sve dok se motor ne otvori.

Kako se prepoznaje da je popustio zaptivač glave

Ovo je kvar koga se svi plaše i on ima prilično jasne znakove. Prvi je bela gusta para iz izduvne cevi koja ne nestaje kada se motor zagreje, i koja ima sladunjav miris. Drugi je mehurićanje u ekspanzionoj posudi dok motor radi, jer gasovi iz cilindra prodiru u rashladni sistem. Treći je nivo tečnosti koji stalno pada, a ispod vozila nema nikakvog traga curenja.

Četvrti znak je svetla emulzija boje kafe sa mlekom na čepu za ulje ili na šipci, koja nastaje mešanjem ulja i rashladne tečnosti. Peti je pritisak koji naduva creva rashladnog sistema odmah po paljenju. Kada se pojavi bilo koja kombinacija ovih znakova, vozilo se ne pali i ne vozi, jer svaki dalji rad motora u tom stanju širi štetu na ležajeve i cilindre.

Koja rashladna tečnost se koristi i zašto se ne mešaju sve

Rashladna tečnost nije samo sredstvo protiv smrzavanja, nego i zaštita od korozije i podmazivanje pumpe. Postoji više generacija i one se razlikuju po hemiji i po boji, pa se različiti tipovi ne mešaju bez provere, jer se u nekim kombinacijama stvara talog koji zapuši uske kanale u hladnjaku i grejaču. Prava informacija se nalazi u uputstvu vozila, a ne na etiketi po boji.

Odnos je takođe bitan, jer se koncentrat razblažuje vodom, najčešće u odnosu pola pola, čime se dobija zaštita do oko minus trideset pet stepeni. Previše koncentrata paradoksalno pogoršava odvođenje toplote, jer čista tečnost prenosi toplotu slabije od mešavine sa vodom. Vožnja sa samo vodom je loša u oba pravca, jer voda zimi ledi i puca blok, a leti ključa na nižoj temperaturi i ne štiti metal od korozije.

Kako se sistem održava da do pregrevanja ne dođe

Održavanje je jeftino i svodi se na nekoliko provera. Nivo tečnosti se gleda na hladan motor, jednom mesečno i obavezno pre dužeg puta. Creva se stiskaju rukom kada je motor hladan, pa ako su tvrda kao kamen ili mekana i lepljiva, vreme im je isteklo. Obujmice se proveravaju na curenje, a hladnjak se spolja čisti od lišća i insekata, naročito posle leta i posle vožnje po poljskim putevima.

Rashladna tečnost se menja po preporuci proizvođača, obično na nekoliko godina, jer aditivi vremenom izgube dejstvo i tečnost postaje kisela i nagriza aluminijum. Rad ventilatora se lako proverava, jer se kod većine vozila ventilator uključuje kada se uključi klima, pa je to jednostavan test da li uređaj uopšte radi. Kaiš koji pokreće pumpu proverava se na pukotine i zategnutost.

Zašto se pregrevanje najčešće javlja leti i u koloni

Postoji jasan razlog zašto se pozivi zbog pregrevanja umnožavaju u letnjim mesecima. U vožnji kroz kolonu nema prirodnog protoka vazduha kroz hladnjak, pa ceo posao pada na ventilator. Ako je ventilator slab ili neispravan, sistem to u vožnji na otvorenom putu prikrije, a u prvoj gužvi temperatura krene naglo naviše. Uz to, leti se vozi sa uključenom klimom, koja dodatno greje prostor ispred hladnjaka.

Poseban rizik nose duga putovanja na godišnji odmor, gde je vozilo puno natovareno, često sa krovnim kovčegom, a vozi se dugo pri visokoj spoljnoj temperaturi. Zato se pred takav put obavezno proveravaju nivo tečnosti, stanje creva i rad ventilatora, jer se kvar tada javlja u koloni na graničnom prelazu, u najgorem mogućem trenutku.

Šta uraditi ako motor prokuva na dugom usponu

Uspon je najteži režim za rashladni sistem, jer motor daje najveću snagu, a brzina je mala, pa je i protok vazduha slab. Ako kazaljka na usponu počne da raste, prva mera je da se smanji opterećenje, dakle isključi klima i uspori, uz ubacivanje niže brzine kako motor ne bi radio na niskim obrtajima pod velikim opterećenjem. Vožnja u previsokoj brzini uz strm uspon zagreva motor mnogo brže nego ista brzina u nižem stepenu.

Ako temperatura nastavi da raste, staje se na prvom bezbednom mestu, pre nego što kazaljka dođe do crvenog polja. Zaustavljanje dva minuta ranije je razlika između hlađenja i popravke.

Koje greške pri pregrevanju najviše koštaju

Prva je pokušaj da se stigne do cilja jer je blizu, jer se šteta na motoru meri u minutima rada na previsokoj temperaturi. Druga je otvaranje čepa na vrelom motoru, koje pravi teške opekotine. Treća je sipanje hladne vode u vreo motor. Četvrta je vožnja sa stalnim dopunjavanjem tečnosti bez traženja uzroka. Peta je ignorisanje sladunjavog mirisa i vlažnih tragova ispod vozila, jer je to najranija faza u kojoj se problem rešava jednim crevom.

Ako sve svedemo na jedno pravilo, ono glasi ovako. Kada temperatura krene naviše, vozilo se zaustavlja, motor se gasi, čep se ne dira i poziva se pomoć. Motor koji je ugašen na vreme se skoro uvek popravlja sitnim delom, a motor koji je vožen još deset kilometara postaje najskuplji deo priče.

18aug

Kočnice, kako da prepoznate da je nešto pošlo naopako pre nego što postane opasno i skupo

Šlep služba GOCI MediaŠlep služba

Kočioni sistem je jedini deo automobila koji svakodnevno koristite stotinu puta, a o kome razmišljate samo kada zaškripi. Problem je što se kočnice ne kvare naglo, nego postepeno, pa vozač polako navikne na duži put do zaustavljanja i na zvuk koji se pojavio pre nekoliko meseci. Upravo ta navika je opasna, jer se razlika ne primeti u normalnoj vožnji, a primeti se u jednoj jedinoj situaciji kada zatreba naglo zaustavljanje. Ovaj tekst objašnjava šta se u sistemu dešava, koji su znaci upozorenja i gde je granica posle koje se ne vozi dalje.

Kako kočioni sistem zapravo radi

Kada pritisnete pedalu, vi ne zaustavljate vozilo nogom, nego pokrećete hidraulični sistem. Pritisak sa pedale se preko pojačivača prenosi na glavni kočioni cilindar, a odatle kočiona tečnost kroz cevi prenosi silu do svakog točka. Na točku ta sila razmiče klipove u kleštima, koji pločice pritiskaju uz disk. Sve što se dešava između vaše noge i točka oslanja se na jednu tečnost i na to da nigde nema vazduha ni curenja. Zbog toga se većina ozbiljnih problema sa kočnicama vidi kroz ponašanje pedale, a ne kroz zvuk.

Kod većine vozila prednje kočnice rade najveći deo posla, često i sedamdeset odsto ukupnog usporavanja, jer se pri kočenju masa vozila prebacuje napred. Zbog toga se prednje pločice troše znatno brže od zadnjih, i zbog toga se prednji diskovi menjaju češće. Kod zadnjih kočnica se kod nekih vozila i dalje koriste doboši sa papučicama, koji rade po sličnom principu, ali se troše sporije i traže drugačiju kontrolu.

Zašto kočnice škripe i da li je svaka škripa problem

Škripa je najčešća pritužba i istovremeno najviše zbunjuje, jer ne znači uvek isto. Postoji potpuno benigna škripa koja se javlja ujutru, posle kiše ili posle pranja vozila, i ona nastaje zbog tankog sloja površinske rđe na disku, koja se skine posle nekoliko kočenja. Ta škripa nestaje u prvih par stotina metara i nije razlog za brigu.

Postoji i škripa koja dolazi od materijala pločica, jer neke jeftinije i tvrđe pločice po prirodi škripe više, naročito na malim brzinama i pri laganom pritisku. Treća vrsta je ona koja zaista znači nešto, a to je oštar i ujednačen pisak koji se javlja pri svakom kočenju i koji ne prolazi. Kod velikog broja vozila to je zvuk metalnog jezička na pločici, koji je proizvođač namerno postavio tako da počne da grebe disk kada se pločica istroši do granice. Taj zvuk je poziv na servis, a ne detalj na koji se treba navikavati.

Šta znači grebanje i metalni zvuk pri kočenju

Ako se umesto piska javi grubo grebanje, kao da nešto struže po metalu, situacija je znatno ozbiljnija. Taj zvuk najčešće znači da je frikcioni sloj pločice potpuno potrošen i da metalna podloga pločice grebe direktno po disku. Posledice su dvostruke, jer se kočna sila drastično smanjuje, a disk se za nekoliko dana takve vožnje uništi do mere da se mora zameniti.

Zbog toga se metalni zvuk pri kočenju ne odlaže. Kada bi se pločice zamenile na vreme, trošak bi bio jedan, a kada se čeka da počne grebanje, u računicu ulaze i diskovi, ponekad i klešta. Ovo je jedna od najčešćih situacija u kojoj odlaganje umnožava trošak, i to bez ikakve koristi za vozača.

Zašto volan vibrira pri kočenju

Vibracija koja se oseti u volanu ili u pedali kada se koči sa veće brzine ima jasan uzrok. Diskovi su izloženi velikim temperaturama, pa ako se pregreju i naglo ohlade, na primer ako se posle jakog kočenja vozilo zaustavi sa nogom na kočnici, dolazi do neravnomerne debljine i talasanja površine diska. Pločica pri svakom obrtaju nailazi na različitu visinu i to se oseti kao pulsiranje.

Vibracija u volanu obično upućuje na prednje diskove, dok se problem na zadnjim više oseti kroz vibraciju karoserije ili pedale. Rešenje zavisi od stanja, jer se disk u nekim slučajevima može struganjem vratiti u ravan, ali samo ako je posle toga i dalje iznad minimalne debljine koju je proizvođač utisnuo na sam disk. U praksi se kod istrošenih diskova zamena isplati više od obrade, jer se time vraća i fabrički odziv kočnice.

Kako se prepoznaje da je kočiona tečnost problem

Pedala govori više od svakog zvuka, i to je najvažniji deo ovog teksta. Zdrava pedala je čvrsta i staje na jasnoj tački. Ako pedala postane mekana i spužvasta, to najčešće znači da se u sistemu nalazi vazduh ili da je tečnost upila previše vlage. Ako pedala polako tone dok stojite na semaforu sa pritisnutom nogom, to je znak curenja ili unutrašnjeg propuštanja u glavnom cilindru, i to je situacija u kojoj se vozilo ne vozi dalje.

Kočiona tečnost je higroskopna, dakle vremenom upija vlagu iz vazduha, a vlaga snižava temperaturu ključanja. Kod jakog kočenja, na primer na dugoj nizbrdici, tečnost sa dosta vlage može da proključa i tada u sistemu nastaju mehurovi pare, a pedala odjednom propada u pod. Zbog toga se kočiona tečnost menja periodično, po pravilu na svake dve godine, bez obzira na pređenu kilometražu, i zbog toga je to jedan od najjeftinijih zahvata sa najvećim efektom na bezbednost.

Zašto vozilo vuče na jednu stranu pri kočenju

Ako pri kočenju vozilo skreće levo ili desno, kočna sila nije jednaka na oba točka iste osovine. Najčešći uzrok je zaglavljeno klip ili vodilica u kleštima, gde jedna strana ne pritiska kako treba ili ostaje delimično pritisnuta i posle otpuštanja pedale. Druga mogućnost je zaprljana ili natopljena pločica, na primer uljem koje curi iz poluosovine.

Karakterističan prateći znak zaglavljene kočnice je jedna felna koja je posle vožnje osetno toplija od ostalih i miris zagorelog oko tog točka. U težim slučajevima se javlja i dim, a točak se pri okretanju rukom teško pomera. Vožnja sa zaglavljenom kočnicom troši gorivo, uništava disk i pločicu i realno može izazvati požar, pa je to jedna od situacija u kojima se poziva pomoć umesto da se pokušava stići do servisa.

Koliko traju pločice i diskovi

Ne postoji jedan tačan broj, jer trošenje najviše zavisi od načina vožnje i uslova. U gradskoj vožnji sa mnogo semafora pločice traju znatno kraće nego na otvorenom putu. Kao gruba orijentacija, prednje pločice se najčešće menjaju između trideset i šezdeset hiljada kilometara, a diskovi obično traju kroz dva do tri kompleta pločica. Nove pločice imaju frikcioni sloj debljine oko deset do dvanaest milimetara, a granica na kojoj se menjaju je oko tri milimetra.

Bitno je i da se diskovi i pločice menjaju u paru po osovini, dakle nikada samo sa jedne strane, jer bi se time napravila razlika u kočnoj sili. Posle ugradnje novih pločica potreban je period uhodavanja od nekoliko stotina kilometara, tokom koga se izbegava jako i dugo kočenje, kako bi se površine pravilno slegle. Kočnice u tom periodu deluju nešto slabije i to je normalno.

Zašto se kočnice pregrevaju na dugim nizbrdicama

Kočnica pretvara kretanje u toplotu i ta toplota mora negde da ode. Na dugom spustu, gde se pedala drži pritisnuta neprekidno, temperatura raste brže nego što se odvodi, pa kočnice postepeno gube efikasnost, što se u struci naziva zamor kočnica. Vozač oseti da pedala postaje sve dublja, a vozilo sve teže usporava, i to je jedno od najopasnijih stanja u vožnji.

Rešenje je jednostavno i besplatno, a to je da se na spustu ubaci niža brzina i pusti motor da zadržava vozilo, uz kratka i odlučna kočenja umesto stalnog laganog pritiska. Kod vozila koje vuče prikolicu ili je puno natovareno ovo pravilo postaje obavezno. Ako se zamor ipak javi, vozilo se zaustavlja na bezbednom mestu i kočnice se ostavljaju da se ohlade same, bez polivanja vodom, jer nagli šok vodom krivi disk.

Kako zima i so na putu utiču na kočnice

Zimi se javljaju dva dodatna problema. Prvi je so, koja ubrzava koroziju na diskovima i posebno na vodilicama i klipovima, pa se upravo posle zime najčešće javljaju zaglavljene kočnice. Drugi je vlaga koja preko noći stvara sloj rđe, zbog čega prvo jutarnje kočenje često zvuči grubo. Kod vozila koja zimi dugo stoje bez upotrebe, pločice se mogu i zalepiti za disk, pa se pri kretanju čuje jak prasak i ostaje trag na disku.

Praktična preventiva je pranje donjeg dela vozila posle zime, redovna kontrola pri promeni guma i mazanje vodilica prilikom servisa kočnica. To su sitni zahvati koji sprečavaju najveći deo zimskih problema.

Šta znači lampica ABS i da li vozilo tada koči

Lampica sistema protiv blokiranja točkova zbunjuje mnoge vozače, jer se vozilo ponaša normalno. Suština je da osnovno kočenje i dalje radi, ali da elektronika koja sprečava blokiranje točkova nije aktivna. To znači da će vozilo pri naglom kočenju na mokrom ili klizavom kolovozu lakše blokirati točkove, a blokiran točak ne može da skreće.

Sa upaljenom lampicom sistema protiv blokiranja može se stići do servisa, ali uz povećano odstojanje i mirniju vožnju. Situacija je bitno drugačija ako se istovremeno upali i crvena lampica kočnica, jer ta kombinacija često znači i problem sa raspodelom kočne sile, i tada se vozilo ne vozi dalje.

Kada se prestaje sa vožnjom i zove pomoć na putu

Postoji nekoliko jasnih znakova kod kojih ne treba pokušavati da se stigne do servisa. Prvi je pedala koja propada u pod ili koja ne vraća čvrstinu. Drugi je vidljivo curenje uljaste tečnosti iza točka ili ispod vozila blizu točka. Treći je dim ili jak miris zagorelog iz zone točka. Četvrti je grebanje metala uz osetno slabije usporavanje. Peti je vozilo koje naglo vuče u stranu pri svakom kočenju.

U svim tim situacijama vozilo se sklanja sa kolovoza, uključuju se sva četiri pokazivača i postavlja se sigurnosni trougao, a zatim se poziva pomoć na putu. Kočnice su jedini sistem kod koga nema improvizacije, jer se posledica ne meri u trošku popravke nego u dužini zaustavnog puta u trenutku kada zatreba.

Kako način vožnje produžava vek kočnica

Isti automobil sa istim pločicama može imati dvostruko različit vek kočnica, u zavisnosti od toga ko ga vozi. Najveći uticaj ima predviđanje, dakle vožnja kod koje se gas otpušta ranije i vozilo prirodno usporava, umesto kočenja u poslednjem trenutku. Drugi faktor je odstojanje, jer vozač koji drži veće rastojanje koči ređe i mekše. Treći je izbegavanje nepotrebnog kočenja na nizbrdici i korišćenje motora za zadržavanje.

Sitna navika koja mnogo znači je i da se noga ne drži naslonjena na pedalu kočnice tokom vožnje, jer i minimalan pritisak drži pločice u kontaktu sa diskom i stvara stalno trenje. Uz to, ručna kočnica se koristi redovno, jer se kod vozila kod kojih dugo stoji nekorišćena javljaju zaglavljena sajla i mehanizam.

Šta se proverava pri redovnom servisu kočnica

Dobar pregled kočnica ne svodi se na merenje debljine pločica. Proverava se debljina i stanje površine diskova, stanje i pokretljivost klešta i vodilica, stanje gumenih zaptivača, stanje creva i cevi na koroziju i pucanje, nivo i starost kočione tečnosti i rad ručne kočnice. Kod vozila starijih od nekoliko godina posebno se gleda korozija na metalnim cevima ispod vozila, jer je to mesto na kome nastaju iznenadna curenja.

Praktično je da se ovaj pregled radi pri svakoj zameni guma, dakle dva puta godišnje, jer su tada točkovi ionako skinuti i sve je dostupno. Tih desetak minuta je najjeftiniji način da se sazna da li je sve u redu ili je zamena blizu, umesto da to saznate na prvoj situaciji kada vam zatreba puna snaga kočenja

Copyright 2021 - Auto servis i Šlep služba Niš GOCI

Design & Support 09.rs / FIRMA.co.rs
English Serbian


Scroll Up