Pregrevanje je jedan od retkih kvarova kod koga se nekoliko minuta pogrešne odluke pretvara u popravku koja dostiže vrednost polovnog vozila. Motor koji radi na previsokoj temperaturi ne popušta postepeno, već se u kratkom roku deformišu delovi koji su izrađeni sa tolerancijama od stotog dela milimetra. Zbog toga je ovo tema u kojoj se ne procenjuje i ne rizikuje, jer je razlika između mirnog zaustavljanja i pokušaja da se stigne do cilja često razlika između dopune rashladne tečnosti i zamene glave motora.
Kako rashladni sistem radi i zašto je zatvoren
Motor pri radu proizvodi ogromnu količinu toplote i najveći deo te toplote odvodi rashladna tečnost, koja kruži kroz kanale u bloku i glavi motora. Pumpa je tera kroz sistem, termostat određuje kada će tečnost ići do hladnjaka, hladnjak je hladi vazduhom, a ventilator se uključuje kada protok vazduha nije dovoljan. Ceo sistem je zatvoren i pod pritiskom, i to nije slučajno, jer pod pritiskom tečnost ključa na znatno višoj temperaturi nego na otvorenom.
Upravo zbog tog pritiska postoji pravilo koje se ponavlja u svakom uputstvu, a to je da se čep na posudi ili hladnjaku ne otvara dok je motor vruć. Kada se čep otvori, pritisak nestane u deliću sekunde, tečnost trenutno proključa i izleti u vidu vrele pare. Opekotine koje tako nastaju spadaju među najteže povrede koje se dešavaju oko automobila.
Koji su najčešći uzroci pregrevanja
U praksi se svodi na nekoliko tipičnih situacija. Prva i najčešća je nedostatak rashladne tečnosti zbog curenja, gde se tečnost gubi kroz crevo, hladnjak, pumpu ili zaptivač, često polako i nevidljivo. Druga je neispravan termostat koji ostane zatvoren, pa tečnost uopšte ne ide do hladnjaka. Treća je ventilator koji se ne uključuje, zbog kvara motora ventilatora, senzora ili osigurača, i tu se pregrevanje javlja tipično u koloni i u gradskoj vožnji, dok u vožnji na otvorenom putu sve izgleda uredno.
Četvrta je zapušen hladnjak, spolja ili iznutra, gde lišće, insekti i blato zatvore prolaz vazduha, ili se u samom sistemu nakupe naslage i kamenac. Peta je pumpa koja je popustila ili kaiš koji je pukao, čime tečnost prestane da kruži. Šesta, i najozbiljnija, je propuštanje zaptivača glave motora, koje ume da bude i uzrok i posledica pregrevanja.
Kako se prepoznaje da se motor pregreva
Znaci se javljaju redom i vredi ih znati napamet. Prvi je kazaljka temperature koja se penje iznad uobičajene sredine, ili lampica termometra u tečnosti kod vozila bez kazaljke. Drugi je gubitak toplog vazduha iz grejanja u kabini, jer kada nema dovoljno tečnosti, grejač je često prvi koji ostane bez nje. Treći je specifičan sladunjav miris, koji dolazi od isparene rashladne tečnosti.
Četvrti znak je para ispod haube, koja se često pomeša sa dimom u percepciji vozača, i peti je gubitak snage i nepravilan rad motora, jer elektronika pri visokoj temperaturi ograničava rad. Ako se javi bilo koji od ovih znakova, vožnja se prekida odmah, a ne na prvom zgodnom mestu za deset kilometara.
Šta uraditi u prvih pet minuta
Postupak je jednostavan i njega treba znati unapred. Prvo se isključi klima, jer njen kondenzator dodatno greje prostor ispred hladnjaka, a kompresor opterećuje motor. Zatim se, ako se vozilo mora pomeriti nekoliko stotina metara do bezbednog mesta, uključi grejanje kabine na maksimum sa jakim ventilatorom, jer grejač u kabini radi kao mali dodatni hladnjak i realno odvodi deo toplote. To je neprijatno leti, ali kupuje dragoceni minut.
Vozilo se skloni sa kolovoza, uključe se sva četiri pokazivača i postavi se trougao. Motor se gasi, osim u situaciji kada su temperature već kritične i kada je poznato da ventilator radi, gde neki predlažu kratak rad u praznom hodu da bi ventilator hladio, ali za vozača bez iskustva je jednostavnije i sigurnije da ugasi motor. Hauba se otvara samo delimično, radi provetravanja prostora, a poklopac rashladnog sistema se ne dodiruje najmanje trideset do četrdeset minuta.
Šta se proverava kada se motor ohladi
Kada je motor hladan, proverava se nivo u ekspanzionoj posudi u odnosu na oznake za minimum i maksimum. Zatim se pogleda da li ispod vozila ima traga tečnosti i koje je boje, jer je rashladna tečnost obično zelena, plava, crvena ili narandžasta i lepljiva je na dodir. Pregledaju se creva, da li je neko naprslo ili je obujmica popustila, i sam hladnjak, na kome se curenje često vidi kao svetla naslaga oko mesta gde tečnost isparava.
Ako je nivo nizak, a tečnosti pri ruci nema, dopuna vodom je prihvatljiva kao nužno rešenje da bi se stiglo do servisa, ali samo u hladan motor i polako. Ono što se nikada ne radi je sipanje hladne vode u vreo motor, jer nagla razlika temperature puca glavu i blok. Isto tako, dopuna vodom je privremena mera, jer voda nema zaštitu od smrzavanja ni aditive protiv korozije.
Zašto se ne vozi dalje kada temperatura padne
Vrlo česta greška je da vozač sačeka da se motor ohladi, dopuni tečnost i nastavi put, iako je uzrok ostao nepoznat. Ako je uzrok curenje, tečnost će nestati ponovo, samo ovaj put na mestu gde možda nema gde da se stane. Ako je uzrok termostat ili ventilator, pregrevanje će se ponoviti u prvoj koloni. A ako je već došlo do oštećenja, dalja vožnja pretvara popravku koja se meri u jednom delu u popravku koja se meri u celom motoru.
Zbog toga je kod pregrevanja transport vozila do servisa najjeftinija odluka u celoj priči. Cena prevoza je poznata i konačna, dok je cena vožnje sa pregrejanim motorom nepoznata sve dok se motor ne otvori.
Kako se prepoznaje da je popustio zaptivač glave
Ovo je kvar koga se svi plaše i on ima prilično jasne znakove. Prvi je bela gusta para iz izduvne cevi koja ne nestaje kada se motor zagreje, i koja ima sladunjav miris. Drugi je mehurićanje u ekspanzionoj posudi dok motor radi, jer gasovi iz cilindra prodiru u rashladni sistem. Treći je nivo tečnosti koji stalno pada, a ispod vozila nema nikakvog traga curenja.
Četvrti znak je svetla emulzija boje kafe sa mlekom na čepu za ulje ili na šipci, koja nastaje mešanjem ulja i rashladne tečnosti. Peti je pritisak koji naduva creva rashladnog sistema odmah po paljenju. Kada se pojavi bilo koja kombinacija ovih znakova, vozilo se ne pali i ne vozi, jer svaki dalji rad motora u tom stanju širi štetu na ležajeve i cilindre.
Koja rashladna tečnost se koristi i zašto se ne mešaju sve
Rashladna tečnost nije samo sredstvo protiv smrzavanja, nego i zaštita od korozije i podmazivanje pumpe. Postoji više generacija i one se razlikuju po hemiji i po boji, pa se različiti tipovi ne mešaju bez provere, jer se u nekim kombinacijama stvara talog koji zapuši uske kanale u hladnjaku i grejaču. Prava informacija se nalazi u uputstvu vozila, a ne na etiketi po boji.
Odnos je takođe bitan, jer se koncentrat razblažuje vodom, najčešće u odnosu pola pola, čime se dobija zaštita do oko minus trideset pet stepeni. Previše koncentrata paradoksalno pogoršava odvođenje toplote, jer čista tečnost prenosi toplotu slabije od mešavine sa vodom. Vožnja sa samo vodom je loša u oba pravca, jer voda zimi ledi i puca blok, a leti ključa na nižoj temperaturi i ne štiti metal od korozije.
Kako se sistem održava da do pregrevanja ne dođe
Održavanje je jeftino i svodi se na nekoliko provera. Nivo tečnosti se gleda na hladan motor, jednom mesečno i obavezno pre dužeg puta. Creva se stiskaju rukom kada je motor hladan, pa ako su tvrda kao kamen ili mekana i lepljiva, vreme im je isteklo. Obujmice se proveravaju na curenje, a hladnjak se spolja čisti od lišća i insekata, naročito posle leta i posle vožnje po poljskim putevima.
Rashladna tečnost se menja po preporuci proizvođača, obično na nekoliko godina, jer aditivi vremenom izgube dejstvo i tečnost postaje kisela i nagriza aluminijum. Rad ventilatora se lako proverava, jer se kod većine vozila ventilator uključuje kada se uključi klima, pa je to jednostavan test da li uređaj uopšte radi. Kaiš koji pokreće pumpu proverava se na pukotine i zategnutost.
Zašto se pregrevanje najčešće javlja leti i u koloni
Postoji jasan razlog zašto se pozivi zbog pregrevanja umnožavaju u letnjim mesecima. U vožnji kroz kolonu nema prirodnog protoka vazduha kroz hladnjak, pa ceo posao pada na ventilator. Ako je ventilator slab ili neispravan, sistem to u vožnji na otvorenom putu prikrije, a u prvoj gužvi temperatura krene naglo naviše. Uz to, leti se vozi sa uključenom klimom, koja dodatno greje prostor ispred hladnjaka.
Poseban rizik nose duga putovanja na godišnji odmor, gde je vozilo puno natovareno, često sa krovnim kovčegom, a vozi se dugo pri visokoj spoljnoj temperaturi. Zato se pred takav put obavezno proveravaju nivo tečnosti, stanje creva i rad ventilatora, jer se kvar tada javlja u koloni na graničnom prelazu, u najgorem mogućem trenutku.
Šta uraditi ako motor prokuva na dugom usponu
Uspon je najteži režim za rashladni sistem, jer motor daje najveću snagu, a brzina je mala, pa je i protok vazduha slab. Ako kazaljka na usponu počne da raste, prva mera je da se smanji opterećenje, dakle isključi klima i uspori, uz ubacivanje niže brzine kako motor ne bi radio na niskim obrtajima pod velikim opterećenjem. Vožnja u previsokoj brzini uz strm uspon zagreva motor mnogo brže nego ista brzina u nižem stepenu.
Ako temperatura nastavi da raste, staje se na prvom bezbednom mestu, pre nego što kazaljka dođe do crvenog polja. Zaustavljanje dva minuta ranije je razlika između hlađenja i popravke.
Koje greške pri pregrevanju najviše koštaju
Prva je pokušaj da se stigne do cilja jer je blizu, jer se šteta na motoru meri u minutima rada na previsokoj temperaturi. Druga je otvaranje čepa na vrelom motoru, koje pravi teške opekotine. Treća je sipanje hladne vode u vreo motor. Četvrta je vožnja sa stalnim dopunjavanjem tečnosti bez traženja uzroka. Peta je ignorisanje sladunjavog mirisa i vlažnih tragova ispod vozila, jer je to najranija faza u kojoj se problem rešava jednim crevom.
Ako sve svedemo na jedno pravilo, ono glasi ovako. Kada temperatura krene naviše, vozilo se zaustavlja, motor se gasi, čep se ne dira i poziva se pomoć. Motor koji je ugašen na vreme se skoro uvek popravlja sitnim delom, a motor koji je vožen još deset kilometara postaje najskuplji deo priče.
